Špenadla ili čioda nazivi su za iglu koja služi za privezivanje, odnosno pribadanje više odvojenih tekstilnih materijala. Pravi se od metalnih legura i ima ulogu u šivenju. Slični alati koriste se dugi niz milenijuma, a u srednjem veku su bili veoma skupi. Ne treba je mešati sa kancelarijskim priborom kao što su rajsnadla i zihernadla.
Upotreba špenadle je jednostavna, ali njeno korišćenje, kao u slučaju svake igle, zahteva određeni oprez (što najčešće rešava naprstak), jer je usled specifične strukture (tanko a oštro telo) lako nabosti se na nju. Naime, tokom porubljivanja, a pre fircanja i šivenja,[2] njome se radi lakšeg rukovanja spajaju delovi tekstila, i to na sledeći način. Oštrim vrhom, probada se materijal kroz koji telo igle prolazi. Pritom veličina glave povećava površinu koju švalja može da zahvati.
Zihernadle
Zihernadla (nem. die Sichernadel), ziherica, spučanica, spuča, zakačka, špiljka a takođe i sigurnosna igla sve su nazivi za pribor široke namene sličan spajalici, rajsnadli i igli za kravatu. Prostog je mehanizma, a namenjena spajanju nepovezanih materijala. Izumljena je sredinom devetnaestog veka, dok su alati slični njoj korišćeni u antičkoj Grčkoj. Upotrebljava se i kao amajlija.
Zihernadlu čini prost mehanizam baziran na sistemu opruge sa jedne i kopče ili šnale sa druge strane. Na njoj se razlikuju oštri (igla), mehanički (opruga) i zaštitni deo (kapica nasuprot opruge). Kopča ima dve svrhe — da obrazuje zatvorenu petlju i time pravilno pričvrsti iglu za ciljni materijal, kao i da zaštitnom kapicom pokrije kraj igle, kako se osoba koja dolazi u dodir sa privezanim materijalom ne bi povredila. Opruga omogućuje pričvršćivanje i skidanje zihernadle.